Lale

Društvene mreže

Lala je cvet bogadstva
Lale
Istorija lala je ispunjena .
Lale je cvet koja je danas simbool Holandije,on ne potice sa njene teritorije,niti je oduvek bila predmet obozavanja njenih stanovnika.
Do porekla ovog divnog cveta nije lako doci.Prvi tragovi datiraju iz 12.veka,a istoricari su uspeli da ustanove da lale rastu vec hiljadama godina,u koridoru koji se prostire duz 40 stepena geografske sirine,izmedju severne Kine i juzne Evrope.
Za vreme vladavine Sulejmana Velicanstvenog (1494-1566),Lale su vec tada bile kultivisane biljke,uzgajane za zadovoljstvo sultana i njegove pratnje.Nesto kasnije tokom vladavine Ahmeda III (1703-1730),lala je postala opsteprihvacen simbol bogatstva i prestiza,ovaj period je kasnije nazvan ""Doba lala".
U Turskoj su tada postojali strogi propisi vezani za gajenje i prodaju ovog cveta.Za vreme vladavine Sultana Ahmeta III bilo je zabranjeno kupovati i prodavati lale izvan prestonice,ovaj zocin kaznjavan je progonstvom.Nije bileo neobicno u to doba cuti komentar da je lala vrednija od ljickog zivota.
Festival za vreme punog meseca
Oko 1700.godine u Turskoj su,kako se veruje,poceli da se organizuju prvi festivali koji su odrzavani tokom noci  kada je mesec pun.Lale su bile izlozene u stotinama luksuznio izradjenih vaza, u kristalnim fenjerima.Od gostiju je trazeno da se odevaju u boje koje ce se uklapati sa bojom cveta.
Lale su u Evropu stigle tokom druge polovine 16.veka.
Nesto ranije 1593,lekar i botanicar Klusius stigao je u Holandiju da preuzme mesto upravnika Lajdenskih vrtova.I ako su oni vec bili zasadjeni brizljivo odabanim biljem.
Klusius je sa sobom doneo veliku kolekciju lala (prica kaze da je to bila jedna od najimpresivnijih kolekcija na zapadu Evrope tog vremena) i lukovice je posadio u basti.Istorija dalje kaze da je Klusius bio sebican bastovan i da je ljubomono cuvao svoje lale,odbijajuci da sa bilo kim podeli ove divne cvetove.
Lale su postale predet ceznje i ubrzo su provalnici koji su ih krali postali stalni posetioci baste.Ovaj postupak,kako kaze prica je toliko uzasavao Klausiusa da je odustao od gajenja lala i vise nikada nije hteo da ima bilo kakve veze sa njima.
Lale su tada oslobodjene iz okova botanicke baste i tulipomanija u Holandiji je pocela,a traje do danasnjeg dana.
Privilegije bogatih:
Kao i svaka druga biljkna novotarija i lale su u pocetku bile privilegija dostupna iskljucivo bogatim  slijevima.
srednji slojevi nisu ostali imuni na lepotu ovog cveta koga su smatrali i simbolom bogatstva i presperiteta.
Zajedno sa kavezima sa egzoticnim pticama i dekorativnim fontanama,lale su nalazile svoje mesto u bastama svakog kralja,princa,i biskupa koji je drzao do sebe. Cesto su u bastama postavljena ogledala kako bi se stvorila iluzija da je vlasnik bogatiji nego sto jeste i da moze sebi da priusti luksuzu bastu punu lala.
Do 1630.lukovice lala su gajene i njima su trgovali kako poznanici tako i amateri,ali su i laici ubrzo shvatili da cena pojedinih vrsta lala dostize neslucene visine,sto je predstavljalo i dobro podlogu za sticanje brze zarade.
Sa rastucim interesovanjemrasla je i mogucnost sve obimnijim trgovine,a prvi ozbiljni trgovci sastaju se redovno da bi razmenili robu-lukovice.
Lalomanija u Holandiji dobija zamah,a oni koji nisu imali dovoljno novca da nabave lukovice,zadovoljili su se motivima lala,koje danas smatramo umetnoscu.
Bankrot zbog lukovica
Spekulisanje kao sastavni deo trgovine nije bilo strano ni prodavcima lala,a kako su se lukovice cesto prodavale po tezini a ne po komadu,vrlo brzo je nastala tkz."trgovina vazduhom"Sustina lukavstva je uu tome da se lukovice posade,zaliju ,nabubre i dobijaju na tezini.Ostaje da saceka pogodan trenutak-da se izvade na vreme,pre nego sto listovi pocnu da rastu.
Vrhunac tulipanije u Holandiji trajao je 1634-1637.godine,cene lukovica dostigle su nebeske visine,ulog od jedan do dva guldena mogao je samo nekoliko meseci kasnije da donese dobit do stotinu,a lukovice su prolazile kroz mnogo ruku  dok nisu konacno stigle do pravog ljubitelja koji ce ih zasaditi i za velike pare  uzivati u njihovom cvetu.
Tulipomanija j ei dalje neobjasnjiv fenomen za istoricare i ekonomiste,a zabelezeno je da su postojali slucajevi kada je za samo jednu lukovicu placano sumom koja je bila dovovljno da se kupi bolja kuca u centru Amsterdama.
Tokom tulipomanije bilo je i glasiva razuma koji su  pokusavali da ukazu na apsurd  preplacivanja lukovica ovog cveta,a osim iz redova crkvi  signal za uzbunu stigao je i iz drzavnih krugova u obliku zakona koji je trebao d azabrani  spekulaciju i precenjenu trgovinu.
Kako cela situacija nije mogla dugo  da traje,kraj se dogodio 1637.godine.Preterane cene koje su trgovci trazili konacno su oteznule kupce i trgovina je pocela da poprima realne srazmere.
Mnogi su,sa druge strane, ostali bez znacajnih sredstava zbog ovog cveta i od ljubitelja su se pretvorili u one koji ga iskreno mrze.
U narednim vekovima lale su i dalje gajene sirom Evrope,ali bez one iracionalne strasti iz vremena tulipomanije.
U Holandiji takodje su se strasti smirile i lale su postale biljke koje se gaje iz komercijalnih razloga,a zahvaljujuci emigrantima iz ove zemlje koji su  svuda sa sobom nosili lukovice,lale su stigle i na druge kontinente.
Danas se u Holandiji proizvede oko devet milijardi lukovica,od kojih se sedam milijardi izveze.

Društvene mreže

Cvecara Decora Facebook Cvecara Decora Instagram
Naš asortiman